Između redaka

„Ostao je pred kapijom tupo zagledan za njom, čekao da se osvrne, da joj vidi još jednom makar izdaleka neobične smeđe oči ali mu je pokazala samo profil i smešak u uglu usana. Tako uvek počne, kao nevino dopadanje, bezazlena dečija igra, mala dnevna pomisao, prigušeno i bezrazložno priželjkivanje susreta. Počne i kao velika laž da u stvari ništa nije počelo.“

„Sklupčala se u tu zaštitničku bliskost. On spava ali stisak ne popušta, rukama je kao katancem zaključao i nema mira, nema.“

„Nije stigla ni korak da načini, osetila ga je sasvim blizu iza sebe, čvrsto je stegao oko struka, privukao i udahnuo najdublje što može miris života kojim je jedina mirisala u toj sobi i na čitavom svetu.“

„Pozivam ljubazno cvetačke dahije u varoš, smislio sam jednu pesmu za njih pa bih voleo na uvo da im je odrecitujem, posebno junačkom kmetu koji tuče dok drugi drže... Mr Maksim Nestorović, liberalski kandidat“

„Kaže tiho, sporo, skoro osmehnuta:
- Slušaj me sad dobro šta ću ti reći. Bude li mu dlaka s' glave falila, drži se dobro. Ništa mi nije lakše nego da ubijem za njega.“

„Za sad ono što znamo jeste da je sreski kapetan Nestorović Maksima osudio na 35 dana zatvora zbog drskog i nedoličnog odgovaranja, i na još 10 dana zbog toga što je neuljudno napisao molbu višim vlastima, tako što je tvrdio u njoj da mu se krivica podmeće te da je oklevetan. Kakvu će mu kaznu odrezati za delo radi kog je i priveden, valjda ćemo da saznamo ovih dana.“

„Stani, Krsmane, prokletniče. – samo te tri reči padoše mu sa usana, kao kletva, kao pretnja. Potpuno zgranut, sablažnjen, Krsman u prvi mah nije verovao sopstvenim ušima. Čim mu stisnute šake dojaviše da je dobro čuo, dohvatio je kamdžiju bez koje nikada iz kuće nije kretao, pa kao da šiba konja zamahnuo prema Maksimu. Na sreću, promašio mu je lice, kožna žila ošinu ga po ramenu. Mladić nije ustuknuo, iako je muški zabolelo, gledao je njene oči i to je bolelo jače.“

„- Boli to... nemoj. Umreh za tebe. Da bi nekoga sažaljevao moraš da osećaš kao da si jači, bolji od njega. Ja od tebe nisam, da se još tri puta rodim. – ćutao je malo pa se opet nasmešio iako je hteo da bude ljut, da joj istera te gluposti iz glave - Lepša si od svega što postoji.“

„Što boli, pretrpeće ili će crći kao pas. Ali što baulja pred njom ponižen, slab, kao krpa, da ustane ne može, povraća slinav, balav, krvav, kako to da podnese, kako da preživi, kako da se opere, kako da ustane? Kako da popravi to što nije bio jači od onog koji je napao, koji je vređao, imao, govorio o njoj kao da je bezvredna, njegova Despina, sve njegovo?“

„Koji je tebi đavo, Maksime? Je l' ne možeš da živiš sa mirom? Mlad, zdrav, prav...pametan čovek, reklo bi se izdaleka. Kad priđeš malo, gotova budala. Imaš sad tu ženu, kako ste se skrpili, tako vam je. Uzmite se na proleće, šta vam fali da budete sretni? Radi tu firmu. Ja ću ti pomoći uvek, taman se za crnog đavola kandidovao. Al' ko svog Zvezdana što bih, eto tako te molim – zastade pa ga uhvati za ruku – okani se ćorava posla, šta si navro k'o da ti je za o'glavu? Nisu to ljudi nego kurjaci.“

„Ovde ti je, rekoh mu, moj Nestorović Maksime, sve mutno. Danas pijem kafu sa tobom, sutra ću rakiju kod Milentija sa kmetom. A ti nećeš nikad sa njim jer to ne razumeš, ti si iz drugog sveta čovek, tebi je il' crno ili belo. Ne uklapaš se ovde, i zbog toga, ne zbog stranke, ubiće te neko.“

„Jače je od mene. Ako su oni meni zapamtili što sam digao ruku na kmeta, ja sam njima zapamtio još grđi greh. A ja pamtim duže, pazi šta sam ti rekao. I ne praštam nikad nikome.”