Maksimova varoš

vitice

“Kad prođem kroz Kraljevo meni srce igra od radosti. Pa ako i nisam Kraljevčanin ni po rođenju ni po duhu ni po ocu, po srcu jesam. I volim Kraljevo, i voleće me. I mene i moju Despinu. I složićemo se svi. I cvetaće i rađaće i biće sve dobro, nama dobro, Mihailo, a nikome zlo.”

Kraljevo Maksima Nestorovića istovremeno je stvarno i izmaštano mesto naše prošlosti. Hodajući varoškim sokacima sa njim, srešćete mnoge poznate Kraljevčane toga doba, kontroverznog Mihaila Čebinca, poznatog trgovca Lazu Stefanovića, doktora Dimitrija Antića, apotekara Todorovića, liberala Matu Jovanovića, učitelja Luku, znamenitog protu Savatija. Upoznaćete, međutim, i neke ljude za koje nikada i nigde nećete naći pouzdane podatke da su postojali i da su baš takve živote proživeli. Ostaće na vama da verujete priči…
Videćete lepi drveni most na Ibru, crkvu Svete Trojice, kružni trg, kaldrmu i čeze, raskošnu gostionicu “Pariz”, žene u libadima i dugim suknjama, gospodu u kaputima i seljake u džamadanima. Maksim živi u Duhovnoj ulici a kafanu nema svoju, obiđe ih više za jedno veče, ostane tamo gde sviraju njegovu pesmu.
I Vi ćete upoznati baš to i takvo Kraljevo, na razmeđi vekova, zbunjeno između napretka i zaostajanja, sloge i netrpeljivosti. I upoznaćete Maksima Nestorovića, miljenika varoši.

vitice

vitice

„Svačega je bilo po novinama ovih dana...a sve mi se čini, imam i ovde u stranci nekoga ko mi ne misli dobro...Sad kad poništiše izbore, malo je da se samo radikali okrive za to. Izribaće me, ali neka. Zaslužio sam, kad pameti nemam.

- To je prilika da nađeš razlog, bilo koji razlog, i da se povučeš.

Njene žute oči preliše se lakovernom nadom, Maksim se nasmeja sočno i slatko. Opet da baulja, da bude slab, da beži?

- Neću, vala, taman sad umro.

Prolazeći sokakom pored kuće pevali su okasneli kafanski liberali njegovu najdražu pesmu. Čitavo je Kraljevo u tim danima pevalo. Kako onda da se povuče? Ma pred kim?“

vitice